Raka Češalj

Uzalud je kriti.

Već odavno svi znaju da  su u cara Trojana kozje uši.

Uzalud je zaustavljati.

Ono što se mora desiti desiće se.

 

Za Raku Češlja znam još od deteta.

Prodavao je češljeve, isključivo u centru grada, na ulici, u kafanama, trgovinskim radnjama.

Raka-ciganin izdvajao se od svoje nacije, visok, mršav, uredan, uvek u komplet odelu, obrijan, lepo podšišan, malo napadan ali u suštini kulturan.

Obraćao se uglavnom muškarcima jer prodavao je muške češljeve. Krupne, sitne, kombinovane, za džep, za kuću, crne, braon i prošarane.

Malo se gegao u hodu, zaustavljao iznenada često prepadajući ljude sa svojom iznenadnom ponudom češljeva.

Niste mogli da ga odbijete, makar ste morali da saslušate ponudu.

Raka je pritom zauzimao karateristčan stav, levom rukom držeći svežanj češljeva i oslanjajući se na levu nogu klateći se  u telu i ramenima pretežno na levu stranu, povremeno desnim stopalom dodirujući tlo

Desnom rukom je izdvajao češalj koji je hvalio, dok govori o njemu navodio je priču  da je baš taj češalj stvoren za vas, takav ako nemate, treba da kupite, vrlo povoljno, baš kod njega jer on vas nikada ne bi prevario.

 

To je sve što sam znao o Raki. I sada ne znam ništa više. Prohujalo je tridesetak godina, Raku nisam viđao niti mi je Raka na pamet padao.

 

Pre par dana, sedeo sam sa drugarom u kafani Balkan.

Bistrimo obične teme uz čašu vina.

Taman me on upita zašto sam prestao da pišem, ja nisam još ni vazduh udahnuo iznebuha stvori se Raka Češalj.

Odmah sam ga prepoznao jer nije se mnogo promenio.Jedino, ogromna tuga i njegovim mačije braon-žutim očima.

Obratio se mom drugaru sa ponudom  kuhinjskih noževa i  parom makaza.

-Gde je češalj-upitao sam ga?

-Bato nemoj da se ljutiš na mene, svako ima svoju muku, izvini, ne tražim od tebe ništa. Evo, tvom drugaru trebaju ove makaze, vidi kol’ka mu  ’ frizura !

Što si ljut, šta sam ti radio, nisam te dir’o ?!

-Nisam ljut, zašto misliš da sam ljut jedva sam uspeo da kažem kada me Raka obasu bujicom nove priče o teškom životu.

Kako je došao, tako je i otišao, iznenada,  govoreći sam sa sobom o teškom i skupom životu o deci koja su gladna o jeftinim makazama i noževima.

 

-Piši o Raki predloži drugar.

-Šta da pišem o Raki, ne poznajem ga.

Jedino što ga se sećam kao mladića.

-Mada-prisetim se u tom trenutku-jednom prilikom čekao sam sa Mamom autobus kada pojavi se Raka i spopade našeg komšiju, da mu proda češalj po svaku cenu.

Komšija ga učtivo odbi ali Raka kao da ga nije čuo.

Ponovo, ovog puta malo nervozno sa povišenim glasom odbi ga komšija.

Raki je verovatno bilo zapelo da proda češalj pa u najboljoj nameri, da bi ubedio komšiju da mu treba baš taj češalj, očešlja ga na sred ulice, još izvadi ogledalce iz unutrašnjeg džepa sakoa i postavi ga ispred komšijine glave.

 

Komšija planu, ščepa ga za kragnu i iz svog unutrašnjeg džepa izvadi pištolj.

 

Narod se skloni u stranu a Raka poče da zapomaže da ga pusti.

 

Tako smo otkrili da komšija koga smo smatrali nezaposlenim radi za tajnu policiju.

Mnogi radoznali iz komšiluka koji su pokušavali da saznaju čime se bavi komšija, nisu uspeli, ofirao se kod Rake.

 

-Kako ne znaš ništa o Raki, eto ti priče…